Za svoje prijatelje i devojku Zoi, Nik je zapeo u večnoj adolescenciji: približava se 30. godini, živi od starateljskog fonda, nema posla i odgovornosti. Kad Zoi naglo ostavi njega i Njujork zbog posla u Los Anđelesu, Nik smisli strategiju da je vrati: zaposli se kao fudbalski trener juniorske ekipe. U početku je to diverzija – samo strategija. Ali onda se preko Hektora, najboljeg igrača ekipe, Nik posvećuje poslu. U tom procesu upoznaje doktorku u hitnoj pomoći koja ga zanima, ide iza leđa Hektorovom ocu da zadrži momka u timu i shvati da je u sukobu kad dobije priliku da se ponovo poveže sa Zoi. Može li zarobljeni razvoj da ustupi mesto zrelosti?
