Cezar radi kao portir u stambenoj zgradi u Barseloni. Sreća mu izmiče i on oseća potrebu da svaki dan ponovo potvrđuje svoje razloge za život. Svakodnevni posao obavlja uglavnom neprimećeno od stanara zgrade, ali im posvećuje veliku pažnju. Zna sve intimne detalje njihovih života, zna sve o njima, a posebno o jednom od njih. Klara je vesela mlada žena koja uvek u svemu vidi pozitivnu stranu. Od njenog veselog stava prema životu Cezaru se naježi koža. Neće biti srećan dok joj jednom zauvek ne obriše taj osmeh sa lica, jer se Cezar hrani tuđim bolom.
